Obavezno je da kotlarnica bude odvojena od ostalih stambenih prostorija. Potrebno je da ima prirodno provetravanje koje obezbeđuje dovod svežeg vazduha i odvod produkata sagorevanja. Neophodno je obezbediti priključak električne energije (sa uzemljenjem) a zbog eventualnog nestanka struje- pretvarač, poželjan je priključak sa vodovodne mreže i eventualno, priključak za odvod vode.
Podloga na koju se smešta kotao trebalo bi da je ravna i stabilna. Gorivo mora biti fizičkom i protivpožarno izolovanom preprekom odvojeno od kotla. Posuda za odlaganje pepela mora biti od nezapaljivog materijala.
Kotao se isporučuje potpuno spreman za montažu, koju obavezno vrši stručno lice.
Kotao se postavlja na pripremljenu ravnu podlogu, dodatno učvršćenje kotla nije potrebno. Pri postavljanju kotla voditi računa o udaljenosti kotla od otvora za dimnjak, takođe i da je omogućen slobodan pristup sa svih strana radi čišćenja i održavanja.
Priključak u dimnjak trebalo bi postaviti da se blago uspinje, ili vodoravno. Dimnjača ne sme ući u prostor dimnjačkog kanala. Svi spojevi trebalo bi da budu dobro zaptiveni radi pravilne funkcije dimnjaka. Zaptivenost spojeva treba se vizuelno proveriti pre puštanja kotla u rad.
Montaža kotla se završava punjenjem kotla vodom. Pritisak vode u kotlu trebalo bi da je 1,5 – 2 bara. Kada se završi punjenje kotla i instalacije vodom, uključuje se u rad pumpa. Priključivanje pumpe u strujno kolo vrši se tek kada su ostvareni svi ostali priključci. Za vreme rada proverava se zaptivenost spojeva i ako je potrebno, izvrši podešavanje. Svaka intervencija na kotlu i instalaciji vrši se kada je pumpa isključena.
Regulator promaje montira se spajanjem postojećeg priključka na kotlu sa klapnom za dovod sekundarnog vazduha.
Prvo puštanje u rad vrši stručno lice. Pre puštanja u rad potrebno je proveriti pritisak u kotlu i instalaciji, kao i spojeve. Sve vreme izvođenja prvog puštanja u rad pumpa mora biti uključena. Pre potpaljivanja goriva, klapnu u dimnoj cevi i klapnu u kotlu potrebno je otvoriti. Posle izvršenog potpaljivanja goriva vrata kotla moraju biti zatvorena i zabravljena. Potrebno je proveriti zaptivenost vrata. Ako zaptivenost vrata nije dobra, onda se po obustavljanju loženja i hlađenja kotla, pristupa podešavanju vrata.
Pre početka loženja pristupa se podešavanju regulatora promaje, pri čemu bi trebalo voditi računa o preporuci proizvođača.
Prilikom prvog loženja, moguća je pojava karakterističnog mirisa, kao posledica sagorevanja zaštitnog premaza.
Kada se gorivo u kotlu razgori i postigne optimalan režim rada, zatvara se klapna u kotlu, a klapna u dimnoj cevi se fiksira u odgovarajući, otvoren položaj. U toku prvog loženja potrebno je više puta izmeniti brzinu pumpe, do konačnog postavljanja u željeni položaj, tako da razlika temperature odlazne i povratne vode ne bude veća od 10°C.
Nije preporučljivo da se prilikom prvog puštanja kotla u rad odmah postižu maksimalne vrednosti pritiska i temperature.
Prvo puštanje kotla u rad završeno je postizanjem stabilne temperature vode u kotlarnici, oko 70°C.
Preporučuje se korišćenje za loženje sa baliranim poljoprivrednim otpadom (bale od: prvenstveno slame, te kukuruzovine, soje, granja i dr. Pre loženja otvoriti dimnjačnu i kotlovsku klapnu. Klapna na dimnoj cevi je UVEK otvorena, zatvara se samo u slučaju kada se kotao pregreje, a kotlovska klapna se obavezno zatvara nakon podlaganja kotla.
Vrata kotla potrebno je postepeno otvarati. Prilikom loženja izbegavati bacanje, već normalno i postepeno ubacivati gorivo. Gorivo bi trebalo ravnomerno rasporediti po površini ložišta. Ako je potrebno, rasturanje goriva izvršiti naknadno po ubacivanju.
Po završenom loženju potrebno je podesiti dovod vazduha i odvod dima (pomoću klapni). Ne preporučuje se sagorevanje plastike, gume i sličnih materijala, kako zbog ekološke bezbednosti tako i zbog održavanja kotla .
Ukoliko se obustavlja loženje kotla duže od 24 časa, potrebno je da gorivo potpuno sagori. Ponovnom loženju pristupiti kada se ložište kotla u potpunosti očisti. Pumpa treba da bude u radu za vreme trajanja sagorevanja. Čišćenje kotla u toku grejne sezone vrši se redovno, po pravilu jednom nedeljno i to kad je kotao u potpunosti ohlađen. Što je kotao prljaviji to je stepen korisnosti manji. Odstranjivanje pepela vrši se po potrebi tokom dana.
U slučaju da dođe do kritičnog povećanja pritiska i temperature zbog (prestanka rada cirkulacione pumpe usled nestanka struje ili kvara, nekontrolisanog ulaska vazduha-razgorevanja) odmah zatvoriti sve dovode vazduha- regulator promaje na 0°C, zatvoriti dimnjačnu klapnu, zagasiti vatru (peskom ili slično, a nikako vodom), odnosno na svaki način ugušiti sagorevanje, a zaštitnim termičkim vodom- oticanjem odvesti vrelu vodu.
UPOZORENJE: Niska temperatura odlazne i povratne vode dovodi do pojave kondenzacije, toliko velike da se ponekad može pomisliti da je kotao procureo. Kako kondenzat u sebi ima i sumpornu kiselinu koja izaziva ubrzanu koroziju na limu kotla, to neposredno utiče na vek trajanja kotla. Najkritičniji interval temperature za pojavu orošavanja od kondenzacije je 45- 50°C pa je veoma bitno da temperatura povratne vode ne bude ispod 50-55°C.
Pri izboru kotla voditi računa da kotao nije predimenzionisan.
U cilju naboljeg stepena iskorišćenja i dugog veka trajanja kotla mora da je ispunjeno sledeće:
– Dimnjak izgrađen po propisima zadatim standardom (i ovim uputstvom),
– Da se kotao loži sa preporučenim vrstama goriva i propisanim načinom loženja,
– Da se kotao (i dimnjak) pravilno i redovno održava i čisti,
– Da se ugradi četvorokraki (trokraki) mešajući ventil
PO PRESTANKU GREJNE SEZONE OBAVEZNO SE PRISTUPA SE ČIŠĆENJU KOTLA detaljnijem od uobičajenog. Čišćenje kotla je od bitnog značaja za vek kotla. Prilikom čišćenja obe klapne i sva vrata na kotlu trebalo bi da budu otvorena. Dimnjačna klapna treba da bude fiksirana u
potpuno otvoren položaj. Nakon čišćenja poželjno je unutrašnjost kotla premazati zaštitnim premazom (naftom) u cilju antikorozivne zaštite.
Instalacija bi trebalo da ostane ispunjena vodom. Potrebno je povremeno uključivati pumpu (mesečno do 1 sat).
Dopunjavanje instalacije (i kotla) vršiti kada je ceo sistem grejanja ohlađen.
Najveći toplotni efekat postiže se postepenim zagrevanjem vode u instalaciji. Održavanje temperature vršiti usporenim sagorevanjem, što se postiže podešavanjem promaje i to isključivo preko regulatora promaje.
Toplovodni kotao na biomasu namenjen je za zagrevanje toplom vodom stambenog i pomoćnog prostora, kao i plastenika-staklenika, loženjem sa baliranim poljoprivrednim otpadom (bale od slame, kukuruzovine, soje, granja i dr.).
Kotao na bale je izrađen od odgovarajućih kvalitetnih čelika a u skladu je sa odredbama DIN/SRPS standarda. Konstrukcija kotla obezbeđuje bezbedan i pouzdan rad, kao i visok stepen ekonomičnosti, iskorišćenja i veka trajanja.
KOTAO je zavarene masivne konstrukcije, izveden kao dvopromajni (sa dve posebne komore sa protočnom vodom), sa dvostrukim zidom i velikim vodenim prostorom, posebno sa gornje strane iznad ložišnog prostora tako da voda obliva sve površine koje su u dodiru sa plamenom i vrelim gasovima.
Svi priključci na kotlu su standardni. Rukovanje kotlom ne zahteva posebna tehnička znanja, osim prosečnih.
Kotao ne zahteva posebne uslove za smeštaj i eksploataciju, ali je neophodno obezbediti mere zaštite od požara obzirom na lako zapaljivo gorivo, rasute otpatke slame, šaše, grančica i slično.
Vrata su zavarene konstrukcije, izolovana i skoro sa istom širinom unutrašnjeg dela kotla, gornja velika vrata su za loženje a donja za čišćenje pepela i sa vratancima promaje za regulisanje sagorevanja, kao i velikim otvorom za čišćenje. Kotao je dobro izolovan mineralnom vunom pa ima male energetske gubitke i odlikuje se visokim stepenom iskorišćenja i malom emisijom štetnih gasova.
Zbog velike zapremine vode, preporučuje se ugradnja otvorenog sistema za grejanje, u suprotnom neophodna je ekspanziona posuda (veće zapremine).